Ukupni godišnji mortalitet odraslih bolesnika je između 2-4 %. U oko 50% bolesnika smrt jeiznenadna i neočekivana (često kod sportista). Iznenadna smrt se javlja najčešće u naporima,a uzrokovana je hemodinamskim poremećajima i aritmijama.
****************
Ishrana :
Preporučuje se 6 – 8 porcija žitarica dnevno.
1 porcija = 1 parče integralnog hleba
30 g pahuljica
½ šolje (125 ml) pirinča, testenine ili kuvanih žitarica (pšenice, heljde, amaranta, kus kusa)
U žitarice se ubrajaju hleb, pirinač, testenine i pahuljice (ovsene, ječmene, ražane, pšenične), corn flakes, musli.
Važno:
izbegavajte belo brašno, beli pirinač, beli hleb, testenine i peciva od belog brašna, naročito ako su slana (npr. burek, slane pogačice, štapići, perece, žu-žu i drugi proizvodi od lisnatog testa). Umesto njih koristite integralne žitarice, integralno brašno, testeninu i peciva od integralnog brašna i integralni (smeđi ili crveni) pirinač. Integralne žitarice su bogate vlaknima, B-vitaminima i mineralima.Omogućavaju dobro varenje hrane i dobru probavu.
Žitarice imaju veoma mali sadržaj masti. Kada ih pripremate za obroke izbegavajte dodavanje masti, ulja, maslaca, margarina, punomasnih sireva.
Preporučuje se 4 – 5 porcija povrća dnevno.
1 porcija = 1 šolja (250 ml) lisnatog povrća
½ šolje (125 ml) sirovog ili kuvanog seckanog povrća
Paradajz, šargarepa, brokoli, krompir, lisnato i drugo povrće bogato je vlaknima, vitaminima i mineralima poput magnezijuma i kalijuma.
Važno:
Jela od povrća ne treba da se pripremaju samo kao prilog. Pažljivo odabrano i pripremljeno povrće uz porciju integralnog pirinča ili integralne testenine može biti ukusno i hranljivo glavno jelo.
I sveže i mrznuto povrće može se koristiti za pripremu obroka. Kada kupujete mrznuto ili konzervirano povrće vodite računa da nema dodate soli (pogledajte sadržaj natrijuma na etiketama).
Preporučuje se 4 – 5 porcija voća dnevno.
1 porcija = 1 voćka srednje veličine (breskva, jabuka, kruška i sl.)
½ šolje (125 ml) svežeg, mrznutog ili konzerviranog voća
½ šolje (125 ml) sveže ceđenog voća
Voće je bogato vlaknima, vitaminima i mineralima, a siromašno mastima (izuzetak su avokado i kokos koji imaju velik sadržaj masti). Voće je praktično, jer ga nije potrebno termički obrađivati i pripremati za jelo poput većine ostalih namirnica.
Važno:
Uzmite komad voća uz svaki glavni obrok i neka jedna porcija voća bude jedna užina. Umesto deserta pojedite voćnu salatu, koju možete obogatiti jogurtom sa malim sadržajem masti.
Nemojte ljuštiti voće koje ne mora da se ljušti (jabuke, kruške, breskve, šljive i sl.), čak ni kada ga koristite za pripremu kolača. Kora sadrži vlakna i brojne hranljive sastojke.
Grejpfrut i sok od grejpfruta mogu uticati na dejstvo nekih lekova. Ako rado jedete grejpfrut pitajte svog farmaceuta da li grejpfrut smeta vašim lekovima.
Ako koristite voće iz konzervi ili kupujete voćne sokove vodite računa da nemaju dodatog šećera.
Preporučuje se 2 – 3 porcije mlečnih proizvoda dnevno.
1 porcija = 1 šolja (250 ml) obranog mleka ili jogurta (< 1% mlečne masti)
40 g sira
Mleko, jogurt, sirevi i drugi mlečni proizvodi su bogat izvor kalcijuma, proteina i vitamina D i neophodni su u svakodnevnoj ishrani. Međutim oni imaju velik sadržaj masti. Punomasno mleko, na primer, ima čak 4% masti.
Treba koristiti:
• delimično ili potpuno obrano mleko (< 1% mlečne masti)
• mlečne proizvode sa malim sadržajem masti (jogurt, kefir, sireve, kiselo mleko) sa < 1 % mlečne masti.
Treba izbegavati:
• masne sireve poput trapista, edamera, gaude i sl. (sadrže 10 – 50 % masti!)
• Pavlaku, pavlaku za kuvanje, mileram (sadrže 12 – 30 % masti)
• kajmak (sadrži do 60 % masti)
Važno:
Ako Vam mleko i mlečni proizvodi izazivaju nadutost i probleme sa varenjem i probavom, moguće je da ste netolerantni na laktozu. Koristite mleko i mlečne proizvode bez laktoze.
Ne preterujte sa sirevima, čak i onim sa malim procentom masti ili bez masti, jer su obično slani i obiluju natrijumom.
Nemojte koristiti kupovne voćne jogurte, jer obično imaju velik sadržaj dodatog šećera. Napravite sami svoj voćni jogurt, koristeći običan jogurt sa malim sadržajem masti i sveže ili mrznuto voće po izboru. Ako volite sladak voćni jogurt, zasladite ga sa kašičicom meda ili stevijom.
Preporučuje se najviše 2 porcije mesa dnevno.
1 porcija = 100 g kuvane piletine ili ćuretine bez kožice
100 g ribe ili morskih plodova
100 g nemasne junetine, teletine, govedine
Kvalitetno meso bogato je proteinima, B vitaminima, gvožđem i cinkom. Međutim, čak i nemasno meso, poput belog pilećeg mesa bez kožice, sadrži holesterol i određenu količinu masti, pa ga ne treba preterano jesti. Pokušajte da zamenite deo mesa povrćem bogatim proteinima (grašak, brokoli, raštika, šargarepa, pečurke).
Važno:
Odvojite kožicu i masnoću sa mesa
Meso kuvajte, pecite bez masnoće, grilujte, dinstajte. Nemojte ga pržiti na masnoći ili u fritezi.
Jedite morsku i nemasnu rečnu ribu. Tunjevina, losos i haringe su bogate omega – 3 kiselinama koje snižavaju masnoće u krvi i pomažu u smanjenju krvnog pritiska.
Semenje
Preporučuje se 4 - 5 porcija nedeljno.
1 porcija = 2 supene kašike semenki
½ šolje (125 ml) kuvanog graška, pasulja, boranije
40 g orašastih plodova (badema, oraha, lešnika)
Namirnice iz ove grupe bogate su magnezijumom, kalijumom, proteinima i dijetnim vlaknima, ali obiluju i masnoćama i kalorijama, pa ih treba konzumirati po malo.
Preporučuje se najviše 2 – 3 porcije dnevno.
1 porcija = 1 kafena kašičica margarina
1 kafena kašičica ulja
1 supena kašika majoneza
Masti i ulja pomažu organizmu da iskoristi pojedine vitamine (vitamine D, E, K, A) i neophodne su za normalno funkcionisanje imunog sistema. Međutim, prekomeran unos masnoća dovodi do gojaznosti i povećava rizik od bolesti srca i šećerne bolesti. Najviše 1/3 unetih kalorija može da potiče od masnoća i to zdravijih, mono- i polinezasićenih masti koje se nalaze u maslinovom, susamovom, lanenom, bundevinom i nerafinisanom suncokretovom ulju.
Zasićene i nezasićene trans masti povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti. Prisutne su u mesu, puteru, svinjskoj masti, rafinisanim uljima, masnim sirevima i punomasnom mleku, prženoj i pohovanoj hrani, brzoj hrani i treba ih unositi što manje.
Slatkiši - no-no!
Preporučuje se najviše 5 porcija nedeljno.
1 porcija = 1 kašika šećera, želea, džema
½ šolje (125 ml) sorbea (vodenog sladoleda)
1 rebro crne čokolade
Od slatkiša treba birati one koji imaju mali sadržaj masti npr. sorbe umesto mlečnog sladoleda, gumene ili tvrde bombone, integralne krekere, niskomasne kekse. Možete sami pripremati kolače sa veoma malim sadržajem masnoća i veštačkim zaslađivačima (stevija, saharin, aspartam), ali ni ovakve kolače ne treba prekomerno konzumirati.
Izbegavajte kupovne sokove, naročito gazirane napitke poput kole, švepsa i sl. Umesto njih koristite sveže ceđeno voće.
Kako bi i kada trebalo da jedeteDoručak - oko 9 sati. Ugljeni hidrati obezbeđuju energiju za telo, tako da je najbolje da ih jedete ujutru.
Na primer, dobro bi bilo da za doručak jedete jaja, uz malo hleba i spanaća, ili, recimo, ovsenu kašu sa orasima, bananama i semenkama po želji.
Užina - oko 11 sati. Možete da jedete voće ili recimo humus sa malo povrća.
Ručak - oko 14, najkasnije 15 časova. Dobro bi bilo da jedete povrće, mahunarke, sa belim i crnim lukom koji pogoduju mikrobiomima u crevima.
Večera - oko 18 ili 19 časova. Za ovaj obrok bi trebalo da jedete namirnice bogate proteinima koje sadrže amino-kiselinu triptofan – banane, orasi, belo meso, riba, jaja, koji se prerađuje u melatonin i pomaže da bolje spavate.
