An interesting operating systems

https://www.codemio.com/2016/09/html5-css3-javascript-cheat-sheets.html?m=1

Project Trident 19.07 | A TrueOS based desktop-focused operating system.
||

How to install GhostBSD 19.09
||

GhostBSD 19.09 overview | A simple, elegant desktop BSD Operating System
||

Enso OS 0.3.1 overview | a greener alternative for everyone...
--
!!
TROM-Jaro overview | A Trade-Free operating system based on Manjaro Linux.
||


And incredibly one:

http://dex-os.github.io/

https://visopsys.org/download/

Gljive Šitake, Reiši gljive

https://www.biospajz.rs/sitake-pecurke-50-gr.html

https://www.maslina.rs/proizvodi/zdrava-hrana/dodaci-ishrani/sitake-susene-50g-lekovito.html

https://www.biopijaca.com/proizvodi/organske-sitake-pecurke/

Tradicija gajenja gljive Šitake i njena upotreba u medicini potiče iz Kine i duga je više od dve hiljade godina.

Aktivni sastojci:

LENTANIN- beta 1,3 glukan je značajan zbog antitumornog delovanja.

ERITADENIN- derivat butanske kiseline, delovanje mu je registrovano kao antiholesterolemik, smanjuje količinu holesterola u krvi te preventira arteriosklerozu, infarkt i dr.

Šitake nazivaju ubicom raka. Prema tradicionalnoj kineskoj i japanskoj medicini ova gljiva smanjuje nivo masti u krvi i reguliše krvni pritisak te oporavlja bolesnu jetru i pankreas. Šitake snažno sprečavaju slepljivanje krvi ili agregaciju krvnih zrnaca.

Upotrebom Šitake gljive moguće je delotvorno ublažavati hronične bolesti srca i krvnih sudova i ubrzavati oporavak od njihovih akutnih komplikacija, zatim kod visokog pritiska (posebno kod teške i maligne hipertenzije), arterioskleroze, tromboze dubokih vena, plućne embolije, suve gangrene, koronarne skleroze, srčanog udara, ishemije, moždane kapi, arteriosklerozom uzrokovanih bolesti bubrega i oka i sl. kao i hiperlipidemije, žučnih kamenaca, gihta, arteriosklerozom i hipertenzijom uzrokovanih smetnji potencije i dr.

Pre upotrebe, gljive držati u vodi (može i u toploj) dok ne povrate volumen i mekoću. Može i više sati. 1kg svežih gljiva odgovara cc 150 gr sušenih, svega 250 kalorija.

Prema japanskom makrobiotičaru Mičio Kušiju, čaj se priprema na sledeći način:

Potopi se jedan šešir Šitake u dve šolje vode na jedan sat. Zatim se iseče i malo posoli, pa se kuva 20 minuta. Čaj se procedi i pije po pola kafene šoljice odjednom. Dršku ne treba odbaciti, nasečena se može dodati u jelo.

https://zdravailepa.com/alternativa/sibirska-caga-caj-priprema/

https://us.webnode.com/

https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_JVM_languages


https://www.agromedia.rs/agro-teme/ukrasno-i-lekovito-bilje/reisi-gljiva-cudotvorni-lek-za-sve-bolesti

Outsourcing and freelance web sites

https://roots.io/

http://www.acs.uns.ac.rs/sr/pipjm

https://petlja.org/

http://www.matf.bg.ac.rs

http://www.acs.uns.ac.rs/sr/node/237/2

1. TOPTAL

TOPTAL je jedan od najboljih sajtova za frilensere. Da bi počeli da radite kao frilenser na njemu potrebno je da pokažete svoje veštine prvo. Bićete intervjuisani i samo 3% od prijavljnih dobiće šansu da svoje usluge pruža na ovom sajtu. To daje odličan kvalitet usluge za same klijente od kojih sajt i zaradjuje.

2. UPWORK

Upwork je jedan od najpopularnijih kada su u pitanju frilenseri. Nudi dosta opcija rada na odredjeno vreme, po satu ili po projektu. Odličan je jer ima veliku bazu klijenata i veoma je lako nači posao za veštinu koju posedujete. Sajt omogućuje povlačenje novca posle zavrženog posla.

3. FIVERR

Fiverr je sve popularniji medju frilenserima jer za razliku od tradicionalnih sajtova koji omogućavaju da klijenti kreiraju upit pa se frilenseri prijavljuju sasvim suprotno ovde frilenseri sami kreiraju poslove za koje su dobri i čekaju da ih klijenti izaberu.

4. FREELANCER

Freelancer spada u starije na tržištu i ima odličnu bazu klijenata. Kao i kod ostalih imate opciju da konkurišete za poslove za koje ste vešti a dodatno pored portfolija možete zaslužiti i značke koje pokazuju da ste položili test iz te oblasti na samom sajtu.

5. 99DESIGNS

99Designs je sajt namenjen za dizajnere. Ovde klijenti postavljaju potražnju i kreiraju cenu. Svi dizajneri mogu da konkurišu za isti posao i šalju svoje radove klijentu na uvid. Klijent bira pobednika i samo pobednik dobija novac.

Naplata na sajtovima za frilensere

Kada je u pitanju naplata nemojte da prihvatate da vam klijent direktno plaća već tražite uvek da to ide preko sajta. Na nekim sajtovima imate opciju da je uplata zagarantovana, tačnije da je klijent već platio sajtu i sad samo čeka da vi završite i da vam se novac pusti. Kod većih projekata može se dogovoriti i plaćanje po fazama. Obratite pažnju na to ko vas angažuje jer kao što vi imate ocene za svoj rad tako i klijenti imaju. Ako klijent ima dosta završenih poslova i dobre ocene to vam je siguran znak da neće biti problema.

Zarada nije odmah u vašem džepu, ona se nalazi na vašem nalogu na sajtu. Povlačenje novca sa sajta je obično na zahtev. Kod nekih se čeka par dana nakon poslatog zahteva. Jedna od opcija koja može da se koristi je povlačenje novca na payoneer platnu karticu tako da možete da dižete novac na bankomatu u Srbiji.

FireBird databases in Lazarus IDE

http://www.firebirdsql.org/

http://www.flamerobin.org/

https://wiki.freepascal.org/TIBConnection

http://www.kancelarijski-materijal.com/mape-sa-klipsom-clipboard





--------------

https://zdravailepa.com/alternativa/sitake-pecurke-priprema-recepti/

PROTEINI (BELANČEVINE):

MLEKO: Bogat izvor visoko kvalitetnih belančevina. Visok procenat mlečnih šećera i masnoća ograničava upotrebu kod dijabetičara, pa zato jedite obrano mleko, prerađevine od obranog mleka i količinu do 1/2 litra dnevno podeljeno u

SIR: Upotrebljavajte mlade nemasne sireve i posne sireve (od obranog mleka). Dnevno možete uzeti dve mlečne jedinice ako ne uzimate mleko i druge prerađevine.

JOGURT I KISELO MLEKO: Koristite one koje imaju manje masnih jedinica.

KAJMAK: Kajmak je naš robni trend, jer samo u Srbiji i Crnoj Gori i Jermeniji se koristi i pravi u ovom obliku. Iako izvanrednog ukusa dijabetičari treba da ga koriste retko i umereno i to po mogućstvu mladi kajmak. Kajmak svrstavamo u grupu masnoća po ADA tablicama pa ga tako koristimo povremeno dve do tri kašičice u namazima, kačamaku ili kao masni dodatak u neko jelo.

PUTER, MASLAC, PAVLAKU, STARE PREVRELE SIREVE, “ZDENKU” I KAČKAVALJE treba ograničeno koristiti zbog visokog sadržaja zasićenih masnih kiselina i holesterola.

PREPORUKA:
✓ Koristite u ishrani mleko i prerađevine (jogurt, kiselo mleko) od 1, 2 do 2,8 mlečne masti.
✓ Koristite mladi sir u ishrani.
✓ Ako jedete stari sir jedite posni beli sir.
✓ Kajmak povremeno dve do tri kašičice, po mogućstvu mladi.
✓ Izbegavajte masne prevrele sireve i kačkavalje.

JAJA: Jaja su jevtina i lako dostupna namirnica, bogata belančevinama, rado korišćena u svakoj kuhinji. Imaju samo jednu manu, visok sadržaj holesterola koji se nalazi u žumancetu. Dnevna potreba za holesterolom je oko 300 mg, a jedno jaje ima u sebi oko 274 mg (zavisi od veličine jajeta).

VAŽNO:
✓ Dijabetičari sedmično mogu pojesti dva jaja kokošija (ćurećih do četiri), mesečno osam do 10 jaja.
✓ Spremajte ih kuvana, poširana, u čorbama, musakama, pitama.
✓ Ako volite pržena jaja odstranite višak masnoća.
✓ Možete spremiti i kajganu sa dva jaja ali odstranite jedno žumance.

NAPOMENE:

Izbegavati guščija i pačija jaja zbog velike količine holesterola i većeg kalorijskog učinka. Pačija jaja su, inače, manje ukusna od kokošijih i moraju se duže kuvati (preko 30 minuta) zbog moguće infekcije salmonelom.
Za prepeličija jaja se smatra da su lekovita, ali imaju proporcionalno najviše holesterola (844 mg u 100 gr – prosečno 84 mg po jednom jajetu). Ćureća jaja su jaja sa najmanje holesterola (29 mg po jajetu) ali se retko nalaze na tržištu.
Inače ostala svojstva ćurećih jaja su slična kokošijim.
Jaje od noja može zameniti 8 do 10 kokošijih jaja i ima malo holesterola ali se kod nas ne upotrebljava za ishranu.

MESO: U našoj svkodnevnoj ishrani su glavni izvor belančevina koje sadrže esencijalne amino kiseline. Značajan su i izvor vitamina B grupe, gvožđa, kalijuma, bakra i fosfora. Meso može biti i značajan izvor masti pa treba birati nemasna mesa.

PREPORUKE:
✓ Jedite nemasna mesa: goveđe, teleće, jagnjeće i belo meso od peradi (piletina, ćuretina)
✓ Odstranite vidljive masnoće sa mesa i birajte delove koji su nemasni: but, krmenadle.
✓ Ako jedete svinjetinu, birajte posne delove sa buta.
✓ Meso spremajte kao kuvano, na roštilju, pečeno, u posudama gde se ne dodaje ulje.
✓ Pazite na količinu po jednom obroku (porcija za ručak je uglavnom 80 do 130 gr.
✓ Odstranite kožice od pileta i od pečenja (u potkožnom delu ima najviše masnih naslaga).
✓ Divljač (zec, srna, divlja svinja) su hrana sa malo masnoća pa ih možete jesti uz preporuke za ostala mesa ako ih volite.
✓ Pernata divljač (fazani, divlje patke, jarebice i divlji golubovi) su kvalitetna i zdrava hrana ako ih volite.
✓ Meso jedite uz povrće i salate, a mnoga jela sa mesom mogu se spremiti i sa voćem (suve šljive, ananas, jabuke, višnje).

RIBA: Riba je izvanredan i ekonomičan izvor belančevina, sa malo masnoća, čiji je sastav mnogo povoljniji za naše krvne sudove od masnoća iz crvenih mesa. Nažalost, kod nas nije zastupljena u dovoljnoj meri u ishrani iako je i zdravija i ekonomičnija od mesa, jer smanjuje nivo lošeg holesterola, a podiže nivo dobrog holesterola (za kilogram teletine se može kupiti tri do četiri kg oslića ili skuše).
Od rečnih riba kod nas se najviše koriste: šaran, tolstolobik, amur, pastrmka (gajeni u veštačkim uzgajalištima) i som, štuka, smuđ, klen, grgeč, deverika, šaran i pastrmka koje se izlovljavaju iz naših reka.
Od morskih riba najviše se upotrebljavaju oslić i skuša, koje su kvalitetne, a jevtine, zatim: losos u poslednje vreme (naročito veštački gajen), koji je dosta jevtiniji od divljeg, haringa, zubatac, bakalar i konzervirana sardina i tunjevina.
Ribe iz severnih hladnih mora: losos, haringe, bakalari, sardele, tune i skuše su izuzetno zdrave i korisne u ishrani, jer, sem belančevina koje sadrže sve bitne amino kiseline, u svojim masnoćama imaju omega tri masne kiseline koje su poznate kao zaštitnici krvnih sudova i sprečavaju procese ateroskleroze smanjenjem lošeg LDL holesterola i triglicerida u krvi! Omega tri masne kiseline utiču i na normalizaciju krvnog pritiska i smanjuju sklonost krvi ka zgrušavanju.

PREPORUKE:
✓ Najmanje dva puta sedmično unesite ribu u ishranu.
✓ Jedite šarana do jednog kilograma, jer je dva do tri puta posniji od krupnih primeraka.
✓ Šaran divljak je manje mastan od tovljenog.
✓ Som do pet kilograma je manje mastan od krupnih primeraka.
✓ Pastrmka, smuđ, tolstolobik, amur i mladica su ribe sa malo masti.
✓ Oslić i skuša su ribe sa malo masnoća, jevtine i lako dostupne.
✓ Sardinu i tunjevinu iz konzervi ocedite – 1/3 do 1/2 porcije su mera za doručak.

BELANČEVINE BILJNOG POREKLA

Belančevine biljnog porekla nalaze se u žitaricama, pasulju, grašku, sočivu, bobu, soji, pečurkama, nekim vrstama povrća (u prokelju, kelju, špargli, renu, belom luku – manje u crnom luku, praziluku, paškanatu, boraniji).

SOJA: Povrće koje ima više belančevina nego meso. Sem visokog procenta belančevina bogate, su i mastima. Industrijskom preradom može se odstraniti višak masti, pa ona, u svakom slučaju, može biti zamena za meso u obroku dijabetičara (kao komadići soje, sojino brašno, ljuspice od soje, sojin sir – tofu, sojino mleko). Neopravdano je slabo zastupljena u našoj ishrani. Može se koristiti dva do tri puta sedmično, pola sa mesom ili kao potpuna zamena za meso.

PASULJ: Jede se u celom svetu, a mnogi ga zbog cene i energetskog učinka, zovu i meso siromaha. Vladaju zablude o upotrebi pasulja. Neki ga dijabetičari potpuno izbacuju iz jelovnika. Neopravdano, jer pasulj obiluje dijetnim vlaknima i ima visok sadržaj belančevina (20 do 25%). Dijebetičari mogu da ga koriste, ali da ga spremaju kao čorbast, bez zaprški i sa dodatkom nekog posnog mesa (posna govedina). Izbegavati “grahče na tavče”, gust pasulj sa slaninom i suvim mesom, jer je pasulj ionako izuzetno
velike energetske vrednosti. U nastavku knjige biće dati recepti za spremanje čorbastog pasulja, koji, po ukusu, nimalo ne zaostaje za našim tradicionalnim pasuljem sa suvim rebrima i slaninicom.

SUVI GRAŠAK, BOB, SOČIVO: Sličnih su svojstava i karakteristika kao pasulj.

ŽITARICE: Važan izvor belančevina (8 do 10%), ali i vitamina i dijetnih vlakana i minerala, pa su neophodne u ishrani. Visok sastojak skroba ograničava upotrebu kod dijabetičara u većim količinama, ali ih ne treba zaobilaziti, već umereno jesti. Hleb je najpoznatiji proizvod dobijen iz žitarica. Jesti ga oko 150 gr dnevno, podeljen u tri obroka, po mogućstvu crni, raženi i grahama hleb. Povremeno unositi i pahuljice od žitarica, kuvanu geršlu (ljušteni ječam), kuvanu pšenicu i mladi kukuruz – zbog bogatstva u dijetnim vlaknima.

PEČURKE: Imaju dva do četiri procenta belančevina u sebi i vrednost ovih belančevina je u tome što sadrže sve bitne amino kiseline koje druge biljke nemaju. Pečurke sadrže zanemarive količine masti i mali procenat ugljenih hidrata bez skroba I saharoze pa su odlična dijetalna hrana čak i za osobe obolele od dijabetesa. Od vitamina najzastupljeniji su vitamini B grupe (B3 i B5 najviše), malo vitamina C, umereno vitamina E, a pojedine vrste, kao lisičarka sadrže, i vitamin A. Pečurke su jedina biljna vrsta koja sadrži i nešto vitamina D. Pečurke, zapravo, i nisu biljke, jer ne poseduju sposobnost fotosinteze (nemaju florofil). Pečurke koriste organske materije za svoju ishranu, pa možemo reći da su po toj svojoj osobini bliže životinjskim vrstama. Od mineralnih supstanci najviše imaju kalijuma, fosfora, srebra, gvožđa, a pojedine divlje vrste i bakra i selena. Danas se veštački uzgajaju samo šampinjoni, bukovače i ši-take, a oko 200 vrsta šumskih pečuraka je jestivo. Kod upotrebe ovih pečuraka OPREZ, jer mnoge otrovne pečurke liče na jestive vrste, a poosledice trovanja mogu biti kobne.
Birajte samo mlade plodove za ishranu i to samo ako ste provereni znalac.
Spremajte ih odmah po branju ili kupovini, jer su vrlo kvarljiva roba (ako nisu zamrznute, ili u salamuri), mogu da se održe najviše do tri dana, pa počnu da trule i
da se raspadaju.
Pečurke se teško vare zbog hitina koji neki svrstavaju u dijetna vlakna pa oprezno sa količinama. Pečurke treba da budu dodatak jelu, a ne glavno jelo. Za jedan obrok uzmite do 200 grama pečuraka. Zbog svojih izvanrednih karakteristika, malo kalorijskog učinka obavezno ih uvrstite u svoj jelovnik.
Najkvalitetnije šumske gljive (pečurke) su: vrganj, smrčak, lisičarka, jajčara, lactarius (borovnjača), rujnica koje se mogu naći kod nas.

NEMOJTE JESTI PEČURKE, AKO NISTE 100% SIGURNI DA SU JESTIVE.
NEMOJTE KUPOVATI PEČURKE NA PIJACAMA, POGOTOVU AKO NISTE DOBAR POZNAVALAC GLJIVA.
JEDITE SAMO MLADE, ZDRAVE PLODOVE, JER STARI PLODOVI MOGU DA FERMENTIŠU I PROMENE SVOJA SVOJSTVA.
IZBEGAVAJTE DA JEDETE PEČURKE KOJE NISU TERMIČKI OBRAĐENE (SKUVANE ILI PRŽENE).

HELJDA: Heljda, za koju mnogi misle da je žitarica, manjeg je kalorijskog učinka od žitarica. Ima manje masnoća, dosta dijetnih vlakana i skoro duplo više belančevina od žitarica (15%). Kuva se slično pirinču. Treba je više koristiti u ishrani dijabetičara, jer pomaže boljem regulisanju nivoa šećera u krvi.

VRSTA UGLJENIH HIDRATA

Monosaharidi:
✓ Glikoza – (grožđani šećer) nalazi se u medu, zrelom voću, posebno u grožđu i pojedinom povrću i brzo diže nivo šećera u krvi. Zato unos voća i pojedinih vrsta povrća bogatih glikozom treba unositi u manjim količinamža više puta u toku dana, jer ćemo tako sprečiti skokove nivoa šećera u krvi.

*

✓ Fruktoza – nalazi se u zrelom voću i medu. Fruktoza sporije diže nivo šećera u krvi.
✓ Galaktoza i manoza – nalaze se u slobodnom stanju u namirnicama.

Disaharidi:
✓ Saharoza (beli šećer) je najkorišćeniji šećer u ishrani ljudi i dobija se industrijskom preradom iz šećerne repe i šećerne trske i u upotrebi se nalazi kao konzumni šećer. Kompletna industrija hrane, voćnih napitaka, čokolade i ostalih konditorskih proizvoda, pravljenja torti i kolača bazira se na upotrebi šećera. Ovo višestruko povećanje upotrebe šećera u ishrani zadnjih decenija jedan je od razloga I porasta oboljevanja od dijabeta.
✓ Laktoza – mlečni šećer koji se nalazi u mleku i mlečnim proizvodima, značajan je energetski izvor u ishrani, naročito kod odojčadi i dece. Laktoza u sebi sadrži i do 50% glukoze, pa značajno diže nivo šećera u krvi. Zato uzmite do 1/2 litra mleka ili odgovarajućih zamena (sir, jogurt, kiselo mleko) dnevno, podeljeno u dve doze.
✓ Maltoza se nalazi u sladu i proklijalim žitaricama.

Polisaharidi (složeni ugljeni hidrati):
✓ Skrob je nesladak polisaharid, koga najviše ima u zrnevlju žitarica (85%), pasulju, bobu, grašku (60%), krtolastom povrću, naročito u krompiru (20%). Skroba ima i u nezrelom voću, naročito u nezrelim bananama i jabukama. Zrenjem prelazi u voćni šećer, pa zato jedite samo zrele plodove voća.
✓ Glikogen (životinjski skrob) najviše se nalazi u jetri i mišićima i služi kao rezerva hrane. To je, ustvari, višak, koji unosimo hranom, koji se u jetri pretvara u glikogen i u uslovima gladovanja pomaže ishranu vitalnih organa. Dijabetičari zato oprez kod uzimanja jetre (crne džigerice) i jetrenih pašteta u ishrani zbog velike količine holesterola kojeg jetra ima! Jetrice, a naročito pileća džigerica, posle mozga ima najviše holesterola u sebi. Rezerve glikogena u jetri su 70 do 100 gr, a u mišicama 120 do 150 gr.
✓ Celuloza, hemiceluloza, gvar, pektin, gume, sluzi i inulin su složeni ugljeni hidrati, koje zovemo i dijetna vlakna, a najviše ih ima u opnama stabljika, lišću, ljusci voća, mahunarkama, zelenom lisnatom povrću. Imaju nesumljivo veliki značaj u ishrani i značajno potpomažu regulaciji šećerne bolesti. U organima za varenje hrane nema fermenata za njihovo razlaganje, pa se izbacuju u neprerađenom obliku fecesom (stolicom).

DIJETNA VLAKNA

Dijetna vlakna se nalaze u opni žiarica, mekinjama, pahuljicama, voću, povrću (naročito mahunarkama), orahu, kikirikiju, korenastom bilju.

1. Pri uzimanju dijetnih vlakana ranije se javlja osećaj sitosti, jer ona bubre vezujući vodu za sebe, šireći lumen želuca.
2. Bubrenjem se povećava i lumen creva, pa se poboljšava peristaltika (bolji rad i pražnjenje creva).
3. Dijetna vlakna, pogotovu rastvorljiva, prave finu zaštitnu gel mrežu oko skroba koji unosimo hranom, pa time sprečavaju brzu apsorpciju i skokove šećera, posle uzimanja hrane (smanjuju brzo upijanje razgrađenih složenih šećera iz želuca u krvotok).
4. Poboljšavanjem pražnjenja creva smanjuje oboljevanje od tumora, naročito debelog creva.

Dijetna vlakna mogu biti rastvorljiva i nerastvorljiva u vodi.

RASTVORLJIVA

To su pektin (voće i povrće), sluz, koren i list belog sleza, seme lana, gume (gumi arabicum, gumi tragacantha, gumi guar), agar (crvene alge), hemiceluloza. Pektini se koriste i u industriji za geliranje, očvršćavanje i ugušćivanje voćnih sokova I proizvodnju žele bombona. Dobijaju se iz jabuka, limuna i rezanca šećerne repe. Gume i sluzi u industriji imaju ulogu kao emulgatori, stabilizatori i zgušnjivači, a u medicini kao laksativi (seme lana, agar) za ublažavanje kašlja (beli i crni slez), protiv proliva i za izradu farmaceutskih preparata.

NERASTVORLJIVA

To su celuloza (opna, koren, list i stablo voća i povrća pojedinih biljaka, lignin, inulin (biljke iz familije Compositae), rafinoza, stahioza i verbaskoza (u zrnu graška, pasulja, soje, šećernoj repi). Hitin mnogi ne svrstavaju u dijetna vlakna zbog životinjskog porekla (nalazi se u oklopu puževa, rakova, insekata), ali je pronađen i u algama, gljivama i kvascu, pa ga ovde opisujemo kao nerastvorljivo dijetno vlakno, jer je po strukturi veoma slično celulozi.

VAŽNO:

1.  Ishrana bogata dijetnim vlaknima sprečava skokove šećera u krvi.
2.  Ishrana bogata dijetnim vlaknima poboljšava rad i pražnjenje creva, a time i pojavu oboljenja debelog creva, naročito tumora.
3.  Ishrana bogata dijetnim vlaknima sprečava pojavu kamena u žučnoj kesi.
4.  Ishrana bogata dijetnim vlaknima sprečava aterosklerozu i ishemijsku bolest srca, jer snižava nivo holesterola u krvi.

Dnevno čovek treba da unese putem hrane 25 do 35 gr dijetnih vlakana (sadašnjim načinom ishrane unese se oko 15 grama dnevno).

VAŽNO:

1.  Ishrana bogata dijetnim vlaknima sprečava skokove šećera u krvi.
2.  Ishrana bogata dijetnim vlaknima poboljšava rad i pražnjenje creva, a time i pojavu oboljenja debelog creva, naročito tumora.
3.  Ishrana bogata dijetnim vlaknima sprečava pojavu kamena u žučnoj kesi.
4.  Ishrana bogata dijetnim vlaknima sprečava aterosklerozu i ishemijsku bolest srca, jer snižava nivo holesterola u krvi.

Dnevno čovek treba da unese putem hrane 25 do 35 gr dijetnih vlakana (sadašnjim načinom ishrane unese se oko 15 grama dnevno).

Lazarus IDE and SQLite - the another way

https://sourceforge.net/projects/zeoslib/files/Zeos%20Database%20Objects/zeosdbo-7.1.4-stable/

------------

https://wiki.freepascal.org/SQLite/ja#Creating_user_defined_collations

Creating a Database

The TSQLite3Connection.CreateDB method inherited from the parent class actually does nothing; to create a database if no file exists yet, you simply have to write table data as in the following example:

(Code extracted from sqlite_encryption_pragma example that ships with Lazarus 1.3 onwards)

var
  newFile : Boolean;
begin

  SQLite3Connection1.Close; // Ensure the connection is closed when we start

  try
    // Since we're making this database for the first time,
    // check whether the file already exists
    newFile := not FileExists(SQLite3Connection1.DatabaseName);

    if newFile then
    begin
      // Create the database and the tables
      try
        SQLite3Connection1.Open;
        SQLTransaction1.Active := true;

        // Here we're setting up a table named "DATA" in the new database
        SQLite3Connection1.ExecuteDirect('CREATE TABLE "DATA"('+
                    ' "id" Integer NOT NULL PRIMARY KEY AUTOINCREMENT,'+
                    ' "Current_Time" DateTime NOT NULL,'+
                    ' "User_Name" Char(128) NOT NULL,'+
                    ' "Info" Char(128) NOT NULL);');

        // Creating an index based upon id in the DATA Table
        SQLite3Connection1.ExecuteDirect('CREATE UNIQUE INDEX "Data_id_idx" ON "DATA"( "id" );');

        SQLTransaction1.Commit;

        ShowMessage('Succesfully created database.');
      except
        ShowMessage('Unable to Create new Database');
      end;
    end;
  except
    ShowMessage('Unable to check if database file exists');
  end;
 end;

Creating user defined collations

// utf8 case-sensitive compare callback function
function UTF8xCompare(user: pointer; len1: longint; data1: pointer; len2: longint; data2: pointer): longint; cdecl;
var S1, S2: AnsiString;
begin
  SetString(S1, data1, len1);
  SetString(S2, data2, len2);
  Result := UnicodeCompareStr(UTF8Decode(S1), UTF8Decode(S2));
end;

// utf8 case-insensitive compare callback function
function UTF8xCompare_CI(user: pointer; len1: longint; data1: pointer; len2: longint; data2: pointer): longint; cdecl;
var S1, S2: AnsiString;
begin
  SetString(S1, data1, len1);
  SetString(S2, data2, len2);
  Result := UnicodeCompareText(UTF8Decode(S1), UTF8Decode(S2));
end;

// register collation using SQLite3 API (requires sqlite3dyn unit):
sqlite3_create_collation(SQLite3.Handle, 'UTF8_CI', SQLITE_UTF8, nil, @UTF8xCompare_CI);
// or using method of TSQLite3Connection:
CreateCollation('UTF8_CI',1,nil,@UTF8xCompare_CI);  

// now we can use case-insensitive comparison in SQL like:
// SELECT * FORM table1 WHERE column1 COLLATE UTF8_CI = 'á'

// but this does not work for LIKE operator
// in order to support also LIKE operator we must overload default LIKE function using sqlite3_create_function()
// http://www.sqlite.org/lang_corefunc.html#like

Creating user defined functions

// example overloading default LOWER() function with user supplied function
// to run this demo, you must add units 'sqlite3dyn' and 'ctypes' to your uses-clause
// and add a const 'SQLITE_DETERMINISTIC' with value $800

procedure UTF8xLower(ctx: psqlite3_context; N: cint; V: ppsqlite3_value); cdecl;
var S: AnsiString;
begin
  SetString(S, sqlite3_value_text(V[0]), sqlite3_value_bytes(V[0]));
  S := UTF8Encode(AnsiLowerCase(UTF8Decode(S)));
  sqlite3_result_text(ctx, PAnsiChar(S), Length(S), sqlite3_destructor_type(SQLITE_TRANSIENT));
end;

// register function LOWER() using SQLite3 API (requires sqlite3dyn unit):
sqlite3_create_function(SQLite3.Handle, 'lower', 1, SQLITE_UTF8 or SQLITE_DETERMINISTIC, nil, @UTF8xLower, nil, nil);

SQLite3 and Dates

• SQLite 3 doesn't store dates as a special DateTime value. It can stores them as strings, doubles or integers - see http://www.sqlite.org/datatype3.html#datetime.
• In strings, the date separator is '-' as per SQL standard/ISO 8601. Thus, if you do an INSERT using the built-in DATE function, it will store it as something like 'YYYY-MM-DD'.
• Reading a DateTime value can cause problems for DataSets if they are stored as strings: the .AsDateTime qualifier can stall on an SQLite 'string date' but this can be overcome by using something like strftime(%d/%m/%Y,recdate) AS sqlite3recdate in your SQL SELECT statement, which forces SQLite3 to return the date record in a specified format. (the format string %d/%m/%d corresponds to your locale date format which .AsDateTime will understand) ==> Please open a bug report with an example application demonstrating the problemif this is the case
• When comparing dates stored as strings (using for example the BETWEEN function) remember that the comparison will always be a string comparison, and will therefore depend on how you have stored the date value.

Default values in local time instead of UTC

CURRENT_TIME, CURRENT_DATE and CURRENT_TIMESTAMP return current UTC date and/or time. For local date and/or times we can use:

 DEFAULT (datetime('now','localtime')) for datetime values formated YYYY-MM-DD HH:MM:SS
 DEFAULT (date('now','localtime')) for date value formated YYYY-MM-DD
 DEFAULT (time('now','localtime')) for time value formated HH:MM:SS

SQLDB And SQLite troubleshooting

• Keep in mind that for designtime support to work (fields etc) Lazarus must find sqlite3.dll too.
• The same goes for the database filename. Always use absolute path if you use components to extract e.g. fieldnames at designtime. Otherwise the IDE will create an empty file in its directory. In case of trouble, check if the lazarus/ directory doesn't hold a zero byte copy of the database file.
• If you have master/detail relationship, you need to refresh master dataset after each insert, in order to get value for slave dataset foreign key field. You can do that in AfterPost event of the master dataset, by calling one of the following overloaded procedures:

interface
    procedure RefreshADatasetAfterInsert(pDataSet: TSQLQuery);overload;
    procedure RefreshADatasetAfterInsert(pDataSet: TSQLQuery; pKeyField: string);overload;  
 
implementation
 
procedure RefreshADatasetAfterInsert(pDataSet: TSQLQuery; pKeyField: string);
//This procedure refreshes a dataset and positions cursor to last record
//To be used if Dataset is not guaranteed to be sorted by an autoincrement primary key
var
  vLastID: Integer;
  vUpdateStatus : TUpdateStatus;
begin
  vUpdateStatus := pDataset.UpdateStatus;
  //Get last inserted ID in the database
  pDataset.ApplyUpdates;
  vLastID:=(pDataSet.DataBase as TSQLite3Connection).GetInsertID;
  //Now come back to respective row
  if vUpdateStatus = usInserted then begin
    pDataset.Refresh;
    //Refresh and go back to respective row
    pDataset.Locate(pKeyField,vLastID,[]);
  end;
end;
 
procedure RefreshADatasetAfterInsert(pDataSet: TSQLQuery);
//This procedure refreshes a dataset and positions cursor to last record
//To be used only if DataSet is guaranteed to be sorted by an autoincrement primary key
var
  vLastID: Integer;
  vUpdateStatus : TUpdateStatus;
begin
  vUpdateStatus := pDataset.UpdateStatus;
  pDataset.ApplyUpdates;
  vLastID:=(pDataSet.DataBase as TSQLite3Connection).GetInsertID;
  if vUpdateStatus = usInserted then begin
    pDataset.Refresh;
    //Dangerous!
    pDataSet.Last;
  end;
end;

procedure TDataModule1.SQLQuery1AfterPost(DataSet: TDataSet);
begin
  RefreshADatasetAfterInsert(Dataset as TSQLQuery); //If your dataset is sorted by primary key
end;  

procedure TDataModule1.SQLQuery2AfterPost(DataSet: TDataSet);
begin
  RefreshADatasetAfterInsert(Dataset as TSQLQuery, 'ID'); //if you are not sure that the dataset is always sorted by primary key
end;

Vacuum and other operations that must be done outside a transaction

SQLDB seems to always require a connection, but some operations like Pragma and Vacuum must be done outside a transaction. The trick is to end transaction, execute what you must and start transaction again (so that sqldb doesn't get confused:)

  // commit any pending operations or use a "fresh" sqlconnection
  Conn.ExecuteDirect('End Transaction');  // End the transaction started by SQLdb
  Conn.ExecuteDirect('Vacuum');
  Conn.ExecuteDirect('Begin Transaction'); //Start a transaction for SQLdb to use

Delphi way:

http://docwiki.embarcadero.com/RADStudio/Rio/en/Using_SQLite_with_FireDAC

Swift language

https://swiftforwindows.github.io/


https://developerinsider.co/install-apple-swift-on-windows-10-subsystem-for-linux-wsl/


https://developerinsider.co/download-swift-for-windows/

http://www.wxswift.org/

Welcom to wxSwift

The wxSwift project implements a binding from the portable GUI library wxWidgets to Swift. Currently wxSwift is being implemented on MinGW-w64 and it is in very early stage.

Download

Download Swift for Windows 1.6 which includes wxSwift alpha version. (http://SwiftForWindows.github.io)

Postoji mnoštvo dokaza koji pokazuju da temeljno istražena mediteranska ishrana može smanjiti rizik od srčanih bolesti, kancera i dijabetesa. Ta ista dijeta se takođe povezuje sa poboljšanim raspoloženjem i smanjenim rizikom od depresije i slabljenja kognitivnih sposobnosti. Ključ mediteranske dijete leži u naglasku na povrće, voće, mahunarke, orašaste plodove, integralne žitarice, maslinovo ulje i nemasne proteine, dok se smanjuje količina prekomerno obrađene, pržene i zaslađene hrane. Uglavnom, jedite pravu, a smanjite brzu hranu.

Izdanak mediteranske ishrane je dijeta MIND (mediteranska-DASH intervencija za odlaganje neurodegenerativnih promena), koja je zdrava za mozak, a koja je zasnovana na istoj hrani, ali stavlja dodatni naglasak na konzumiranje bobica, lisnatog povrća i orašastih plodova. Istraživači su otkrili da ljudi koji se hrane prema MIND dijeti imaju bolje kognitivne sposobnosti, ekvivalentno tome da su 7,5 godina mlađi od ljudi koji ne prate tu dijetu. Takođe su otkrili da je kod ljudi koji se hrane u skladu sa MIND dijetom rizik od Alchajmerove bolesti smanjen za čak 53 posto.

Istraživanja pokazuju da najsnažniji uticaj na zdravlje mozga pruža kumulativan i sinergički učinak svih namirnica u mediteranskoj/MIND dijeti, a ne jedna namirnica. Drugim rečima: nema određene superhrane koja će vas učiniti srećnim ili poboljšati kogniciju. Umesto toga, težite zdravoj dijeti sa raznovrsnim, hranljivim namirnicama. Evo nekih sastojaka zdravih za mozak koje treba da imate na svom tanjiru i zašto bi trebalo da ih unosite:

Losos: Kod ljudi koji konzumiraju ribu bogatu omega-3 masnim kiselinama obično postoji manji rizik od depresije i pozitivniji afekat, koji se definiše time koliko doživljavate pozitivno raspoloženje i osećate radost. Bonus: Losos takođe sadrži vitamin B-12, koji pomaže u stvaranju moždanih hemikalija koje utiču na raspoloženje. Nizak nivo vitamina B-12 je povezan s depresijom.

Probiotici: Bilo da dolaze iz suplemenata ili hrane, ove dobre bakterije nisu korisne samo za zdravlje organa za varenje. Ljudi koji uzimaju probiotike primećuju poboljšanja u uočenim nivoima stresa i imaju pozitivniji mentalni stav u odnosu na ljude koji ne uzimaju probiotike.

Lisnato povrće: Spanać, blitva i drugo tamno lisnato povrće sadrži magnezijum, koji može pozitivno da utiče na nivo serotonina i da vam popravi raspoloženje. Oko polovini svih Amerikanaca nedostaje magnezijum, a taj manjak je povezan sa povećanim rizikom od depresije i anksioznosti. Osim lisnatog povrća, svojim obrocima dodajte magnezijumom bogate semenke bundeve, brazilski orah, leblebije i mahunarke.

Borovnice: S visokim sadržajem antioksidanasa poznatih kao flavonoidi, borovnice pomažu u aktivaciji moždanih putanja povezanih sa boljom kognicijom i smanjim ćelijskim starenjem.


Ostrige: Ovaj delikates morskih plodova sadrži visok nivo cinka, minerala koji telo ne skladišti i koji se mora konzumirati svakodnevno. Nedostatak cinka se povezuje s depresijom. Ostali dobri izvori cinka su rakovi, govedina, mahunarke, leblebije i indijski orah.

Čokolada: Rezultati sistematskih istraživanja ukazuju na to da kakao može odagnati loše raspoloženje i zaštititi od depresije. Ispijanje toplog kakaoa bogatog antioksidansima pojačava osjećaj zadovoljstva i dovodi ljude u dobro raspoloženje. Međutim, budući da je previše šećera negativno povezano sa zdravljem mozga, konzumirajte crnu čokoladu i neka vam porcije budu kockica ili dve dnevno.

PAPRIKA I PARADAJZ, savršeni čuvari zdravlja i mladosti!
Paradajz deluje protiv alergija, anemije, artritisa, astme, bolesti srca i krvnih sudova, ekcema, istegnuća mišića i ligamenata, jača imunitet. Paprika je pak pravi eliksir zdravlja i lepote - usporava starenje, stimuliše probavu, čuva elastičnost kože, održava vitku liniju i moćan je afrodizijak
Crvena, žuta, zelena, babura, kratka mesnata ili malena prgava papričica, sastavni su deo svake kuhinje, a uz paradajz, jednu od najdivnijih povrćki, magičan su spoj ne samo za bećarac (ili sataraš) već i za raznu zimnicu, salate, umake, čorbe, punjenja... Paradajz deluje protiv alergija, anemije, artritisa, astme, bolesti srca i krvnih sudova, ekcema, istegnuća mišića i ligamenata, jača imunitet i organizam štiti od infekcija i prehlade. Paprika je, bez obzira na boju, oblik ili veličinu, pravi eliksir zdravlja i lepote - usporava starenje, stimuliše probavu, čuva elastičnost kože i održava vitku liniju, deluje kao antidepresiv, antiseptik i moćan je afrodizijak.

Paradajz
Crvena boja paradajza potiče od likopena, koji je karotenoid sa posebnim antioksidansnim svojstvima. Bori se protiv slobodnih radikala štiteći kožu, zbog čega je za vreme sunčanja poželjno jesti ga što više. Prema nekim studijama, znatno doprinosi sprečavanju razvoja raka prostate.
Samo 540 ml soka paradajza dovoljno je da organizam dobije visoku dozu likopena. To znači da jedna čaša ovog soka dnevno pomaže da ostanete savršeno zdravi.

Zapravo, paradajz sadrži dosta lekovitih materija, zahvaljujući kojima i ima antioksidansno i antiseptično dejstvo. Bogat je izvor vitamina A, B6, C, E, K, tiamina, niacina, magnezijuma, mangana, fosfora i dijetalnih vlakana.

Dobar je čistač organizma i diuretik. Pokazao je delotvornost i u lečenju čireva, bubuljica, kao i pojedinih kožnih oboljenja. Osim toga, povoljno deluje protiv alergija, anemija, artritisa, astme, bolesti srca i krvnih sudova.

Paprika
Ni paprika ne zaostaje u svojim nutritivnim vrednostima, naprotiv. Izvrstan je izvor vitamina A, C i B6, a dobar je izvor i dijetalnih vlakana, vitamina B2, B3, B5, B9, vitamina K, mangana i magnezijuma. Što je paprika zrelija, viši je nivo vitamina i minerala.

Paprika sadrži četiri puta više vitamina C od pomorandže i preko 30 nutrijenata iz grupe karotenoida, dok sinergija vitamina C i A, kao i karotenoida likopena daje paprici antioksidansnu moć i svrstava je u supernamirnice.

Kapsaicin je specifična materija koja daje ljutinu plodu. Zavisno od toga koliko ga ima, paprike se dele na slatke i ljute sorte. U svakom slučaju, za kapsaicin se odavno zna da ima lekovitu moć, jer predstavlja savršeni antiseptik. U organima za varenje sprečava razvoj bakterija truljenja i poboljšava varenje hrane draženjem sluzokože creva. Povećava i nivo histamina, koji predstavlja glavni odbrambeni sistem ljudskog organizma na reumatska oboljenja.

Šitake pečurke
Pogate su beta glukanom i esencijalnim aminokiselinama.

Kelj
Bogat je vitaminima i mineralima, koji čiste jetru od toksina.

Spanać
Sadrži vitamine A, B2, B6, C, K i E, omega 3 masne kiseline i antioksidanse.

Potočarka
Riznica kacijuma, gvožđa, vitamina K, C i A.

Patuljasti kelj
Bogat je folnom kiselinom, omega 3 masnim kiselinama, vlaknima i vitaminima B, C i K.

Borovnice
Pune su topivih vlakana, flavonoida i smanjuju nivo LDL holesterola.