LDL HDL

https://www.nordicnaturals.com/healthy-science/omega-3-dosage-how-much-epa-and-dha-should-i-take/

HOLESTEROL, TRIGLICERIDI I LIPOPROTEINI – DOBRI, MASNI I OPASNI

Da u mnogim stvarima važi pravilo o umerenosti, potvrđuje se i u slučaju masnoća u krvi.Holesterol i trigliceridi,dve osnovne vrste lipida (masti) u našem organizmu , neophodni su za normalno funkcionisanje organizma, ali njihova povećana količina dovodi do razvoja niza zdravstvenih problema.

Trigliceridi služe kao izvor energije za obavljanje osnovnih životnih funkcija.Organizam ne može sam da ih stvori, tako daisključivo nastaju iz hrane koju jedemo, pre svega iz namirnica životinjskog porekla.Holesterol je potreban za izgradnju ćelijskih membrana i proizvodnju nekoliko osnovnih hormona u polnim i nadbubrežnim žlezdama, aneophodan je i za moždanu aktivnost, jer serotoninski receptori u mozgu ne funkcionišu bez holesterola.Najveći deo, oko 70%, sintetiše se u samom organizmu, uglavnom u jetri (endogeni holesterol), dok se hranomunosi preostalih 30% (egzogeni holesterol). Ishrana iz koje su u potpunosti izbačene namirnice bogate holesterolom može dovesti do oštećenja jetre i smanjenja pamćenja i koncentracije, a ne treba zaboraviti ni da su upravo masti zadužene za apsorpciju liposolubilnih vitamina (D,E,K,A), koji čuvaju naše organe i održavaju kožu zdravom.Holesterol se u organizmu prenosi putem posebnih nosača – lipoproteina, pa u zavisnosti od njih razlikujemo “dobar” i “loš” holesterol. “Dobar” holesterol ili HDL (high density lipoprotein) sakuplja “loš” tj. LDL (low density lipoprotein) holesterol, čije čestice se lepe za zidove krvnih sudova čineći ih tvrdim, krtim i suženim.

ZAŠTO SU POVEĆANE MASNOĆE U KRVI OPASNE ?

Višak neiskorišćenih masti se deponuje u organizmu u obliku masnih naslaga, odakle se po potrebi mobilišu za obavljanje brojnih metaboličkih procesa. Međutim nedovoljna fizička aktivnost, stres, pušenje, konzumiranj žestokih alkoholnih pića, neredovna I nepravilna ishrana bogata holsterolom I zasićenim masnim kiselinama, kao I postojanje genetske predispozicije samo su dodatni faktori rizika koji mogu dovesti do nepravilnog I nepotpunog korišćnja unešenih I stvorenih masti u našem organizam, što posledično dovodi do povećanja referentnih vrednosti. ,

U većini slučajeva povišene vrednosti masnoća u krvi u početku ne izazivaju nikakve simptome, a štetno delovanje se ispoljava godinama kasnije, kada bolest uznapreduje, pa se savetuje kontrola krvi dva puta godišnje. Pošto se masnoće u krvi pojavljuju vrlo brzo nakon uzimanja hrane, neophodno je da se analiza radi našte u jutarnjim satima, posle dvanaestočasovnog gladovanja. Analiza podrazumeva merenje vrednosti ukupnog holesterola, LDL-a, HDL-a i triglicerida.

Poželjan nivo triglicerida u krvi je do 1,7 mmol/l. Ukoliko se kod pacijenta ustanovi veća vrednost, smatra se da ima hipertrigliceridemiju.Izuzetno visoke vrednosti triglicerida (iznad 5 mmol/l) mogu dovesti do akutnog pankreatitisa, ozbiljnog i po život opasnog stanja.

Normalan nivo ukupnog holesterola u krvi je oko 3,36–7,76 mmol/l. Ukupni holesterol smatra se povišenim kada je njegova koncentracija veća od 6,28 mmol/l, dok loš holesterol (LDL) ne treba da bude veći od 4,11 mmol/l. Dobar holesterol (HDL) mora da bude iznad 1 mmol/l jer se u suprotnom povećava rizik od nastanka kardiovaskularnih oboljenja.Vrednosti izvan ovih granica smatraju se hiperholesterolemijom .

Zajednički naziv za povećan nivo holesterola i triglicerida je hiperlipidemija.Najčešća posledica hiperlipidemijeje ateroskleroza tj.zakrčenje krvnih sudova. Kada je nivo lošeg holesterola previsok, počinje da se lepi za površinu krvnih sudova što dovodi do sužavanja arterija ismanjenja njihove prirodne elastičnosti.Kada se tako sužen krvni sud začepi krvnim ugruškom (trombom), potpuno se prekida dotok krvi u tkivo koje taj krvni sud snabdeva, pa u srcu nastaje infarkt, a u mozgu moždani udar.Zbog toga povišen nivo lošeg holesterola predstavlja glavni rizik za srčana oboljenja, moždani udar i bolesti perifernih arterija.Pored toga, povećanje lošeg holesterola dovodi do stvaranja ksantoma (nakupina masti pod kožom) na laktovima, kolenima i zglobovima, dok se visoke vrednosti triglicerida manifestuju ksantomima na stomaku, leđima, kolenima, šakama i stopalima.

• Smanjite telesnu masu ukoliko ste gojazni.Osobe koje imaju indeks telesne mase (BMI – Body Mass Index) 30 ili više, izložene su riziku za povišene vrednosti holesterola. Ovo je važan parameter za procenu rizika debljine, a izračunava se tako što se broj kilograma podeli sa kvadratom visine.
• Budite fizički aktivni. Svakodnevna fizička aktivnost (vožnja bicikla, trčanje, plivanje, hodanje) u dužini od 30 minuta povećava nivo dobrog holesterola i snižava nivo lošeg holesterola.
• Smanjite unos alkoholnih pića. Dnevno je dozvoljena čaša crnog vina. Vino sadrži aktivne komponente, polifenole, koji poboljšavaju protok krvi i deluju zaštitno na sužene krvne sudove.
• Pravilno se hranite.

KAKO ISHRANOM REGULISATI POVEĆANE MASNOĆE U KRVI ?

Ukoliko su vam izmerene vrednosti masnoća u krvi veće od referentnih uvek se prvo počinje sa promenom režima ishrane.S obzirom na to da masnoće mogu biti biljnog i životinjskog porekla, važno je obratiti pažnju na količinu i vrstu masnoće koju unosimo hranom. Ako se strogo pridržavate pravila ishrane moguće je normalizovati blago povećane vrednosti holesterola i visoke vrednosti triglicerida. Međutim, bolesnicisa jako visokim vrednostima holesterola će najverovatnije morati koristiti I lekove uz dijetu. Evo nekoliko osnovnih saveta koje je potrebno primeniti u ishrani:

Zamenite izvor proteina

Crveno meso(svinjetina, govedina, junetina i meso divljači) trebalo bi zameniti nemasnim pilećim ili ćurećim mesom. Morska riba (losos, pastrmka, skuša) treba da se nađe na jelovniku dva-tri puta nedeljno,jer jebogata tzv. dobrim mastima, kao što su omega 3 masne kiseline- snažni čistače krvnih sudova od štetnih masnoća, neophodne za očuvanje ukupnog fizičkog i mentalnog zdravlja.Mahunarke (pasulj,sočivo,soja, leblebije) su dobra zamena za meso, a ujednosu i najbezbedniji prirodni lek za borbu protiv holesterola. Namirnice i proizvodi od soje imaju višestruke pozitivne efeke na snižavanje povećanih lipida,jer imaju vrlo malo zasićenih i dosta nezasićenih masti. Dobar sgorevač masti su i leblebije. Pored toga što su važan izvor folne kiseline i minerala (cink i magnezijum) sadrže i značajne količine esencijalnih masnih kiselina i vitamina.

Povećajte udeo “dobrih” masnih kiselina u ukupnom udelu masti

U ishrani ne treba koristiti “vidljive” masti kao što su puter, kajmak, sirevi, kačkavalj ili margarine. Ove namirnice su bogate nezasićenim mastima I trans masnim kiselinama,a istraživanja ukazuju na njihov štetan uticaj na zdravlje. Prednost je potrebno dati “dobrim” mastima (mononezasićenim masnim kiselinama), poznatim po svom dejstvu na snižavanje holesterola.Prirodni izvor ovih masti u biljnom svetu nalazi se u klicama semenki i masnim plodovima. Orasi i bademi su bogati upravo ovim “zdravim” mastima.Dosta su kalorični, pa veći unos može da dovede do porasta telesne težine, zato se savetuje samo nekoliko oraha i badema dnevno kao zamena za druge izvore energije.

Da bi se sprečilo začepljenje arterija treba u ishrani dati prednost biljnom ulju.Maslinovo ulje dokazano snižava loš holesterol.Ceđenjem zrelih maslina dobija se ukusno ulje, koje se koristi kako za kuvanje tako i kao začin za salate.

Kavijar, džigerica i mozak su bogati holesterolom pa se u ishrani koriste oprezno, ali nije neophodno da se potpuno isključe.

Zamenite proste šećere složenim

Unos šećera (slatkiši, med, beli i žuti šećer, voće itd.) brzo dovodi do povećanja nivoa glukoze, odnosno šećera u krvi. Deo šećera koji se unose ishranom u organizmu se potroši, a višak se pretvara u trigliceride i skladišti u organizmu.

Nutricionisti preporučuju svim osobama koje pate od povišenog nivoa triglicerida da pre svega iz svoje ishrane izbace krompir. Ovo povrće je bogato skrobom, šećerom koji se lako pretvara u masti, pa je ishrana bez kuvanog ili pečenog krompira osnova svih dijeta za redukciju povišenih masnoća u krvi.

Beli hleb bi trebalo zameniti hlebom od punog zrna (pšenični ili ražni), koji sadrže više dijetnih vlakana. Dobro je u ishranu uvesti kombinacije žitarica (npr. musli, ovsene pahuljice i sl.) kojima se može zameniti klasičan doručak.

Jabuke i dunje, pored šećera,sadrže dosta pektina koji je koristan u povećanju dobrog holesterola.Pektin je netopivo vlakano koje ubrzava metabolizam , stimuliše pasažu creva i tako smanjuje količinu masnoće koju telo apsorbuje.Čak se I jabukovo sirće koristi kao narodni lek za snižavanje povećanih masnoća u krvi. Za postizanje terapijskog efekta potrebno je svako jutro u čaši mlake vode razmutiti supenu kašiku jabukovog sirćeta i ovaj napitak piti pre doručka u trajanju od dva meseca.

Voće i povrće

Voće i povrće (jagode, limun, kivi, paprika, paradajz i dr.) koje sadrži dosta vitamina C je posebno značajno u borbi protiv povećanog holesterola. Vitamin C učestvuje u sintezi kolagena, pa tako daje podršku vezivnom tkivu koje ulazi u sastav zidova krvnih sudova.

Pomažu i namirnice bogate vitaminomB6 (piridoksinom). Kako je to vitamin rastvorljiv u vodi i gubi se prilikom kuvanja, zato je najbolje jesti dosta sirovog povrća i voća, naročito zeleno lisnato povrće.

Grejpfrut sadrži galakturonsku kiselinu i može ne samo da snizi nivo holesterola već i da smanji već formiran plak u zidu arterija.Potrebno je da se jede pulpa (meso) ploda, jer sok ne sadrži korisna vlakna.

Celer je dobar u smanjenju koncentracije lošeg holesterola jer deluje relaksirajuće na arterije i omogućava im da se šire.

Sve navedene zamene i preporuke mogu pomoći u smanjivanju povećanih masnoća u krvi bez rigoroznih dijeta.

U slučaju da promene načina ishrane posle tri do šest meseci nedaju vidne rezultate prelazi se na terapiju lekovima. Većina lekara uz osnovnu terapiju savetuje i upotrebu suplemenata koji dokazano deluju na sniženje povećanih masnoća u krvi, a mogu se kupiti u apotekama bez lekarskog recepta. Studije su pokazale da su najbolji minerali za sniženje holesterola hrom, kalcijum, magnezijum i cink. Pored njih osobama koje imaju povećane vrednosti masnoća u krvi svetuju se upotreba omega 3 masnih kiselina. Ovo su esencijalne masne kiseline, jer se ne mogu sintetisati u organizmu čoveka, zbog čega je neophodan njihov kontinuiran unos ishranom ili dijetetskim suplementima. Preporučuje se 1-3 gr suplementa ribljeg ulja dnevno. Bolesnici koji su na terapiji antikoagulantnim lekovima (acetilsalicilna kiselina, klopidogrel, vafrarin) ovaj suplmnt ne treba da koriste, jer može doći do pojačane sklonosti ka krvarenju. Veoma važan suplement je i lecitin iz soje. Lecitin deluje kao emulgator masti i na taj način omogućava lakše matabolisanje i sprečava nakupljanje masti na zidovima krvnih sudova, kao i njihovo taloženje u masnom tkivu. Kada se sa lecitinom istovremeno koristi i vitamin C brže dolazi do rastvaranja arterijskih naslaga u zakrčenim krvnim sudovima.Vitamin B grupe, piridoksin ,pomaže u normalizaciji holesterola, kao i antioksidativni vitamin E koji dodatno poboljšava cirkulaciju.

***

http://www.benuapoteka.rs/clanci-saveti/clanci/holesterol-trigliceridi-i-lipoproteini?parentTopicId=8

http://www.benuapoteka.rs/clanci-saveti/rubrike/cirkulacija

https://www.caglas.rs/poviseni-trigliceridi-u-krvi-simptomi-i-lecenje/

http://lekar-savetnik.com/analiza/krvi/trigliceridi.html

http://www.prirodnilek.com/regulacija-holesterola-i-triglicerida/

https://www.stetoskop.info/metode-u-medicini/poviseni-trigliceridi-u-krvi

https://www.apotekaviva.com/edukativni-sadrzaj/72/holesterol-i-trigliceridi-i-lipoproteini/

https://milleniummedic.rs/holesterol-trigliceridi-lipidni-status/

http://lekar-savetnik.com/analiza/krvi/los-holesterol.html

http://www.centarzaprirodnumedicinu.com/vesti/lecenje-neizlecivog/dobre-metode-lecenja/ateroskleroza-i-arterioskleroza---uzrok-simptomi-i-lecenje-prirodnim-putem.html

http://www.centarzaprirodnumedicinu.com/vesti/lecenje-neizlecivog/ostale-bolesti/hipertenzija---lecenje-prirodnim-putem.html

https://www.max-medica.com/sr/blog/simptomi/ateroskleroza

http://narodnilek.com/2015/08/07/arterioskleroza-i-ateroskleroza/

???What???:

https://www.bastabalkana.com/2017/05/ldl-holesterol-nije-toliko-los-ima-jednu-veoma-vaznu-pozitivnu-ulogu/